Baku

Baku, prestonica Azerbejdžana, za nas je bio veliko i prijatno iznenađenje. Pre odlaska, nismo očekivale mnogo – tačnije, očekivale smo “blažu verziju” Dubaija, sa daškom Istanbula. Međutim, grad u koji smo zakoračile po vrelom avgustovskom danu nije bio ni blizu tim očekivanjima – prevazišao ih je, ostavivši veoma prijatan utisak. Za Baku kažu da je plod ljubavi Pariza i Dubaija. I to je zaista istina…

Ono što ćete verovatno prvo primetiti jeste da je Baku veoma neobičan i zanimljiv arhitektonski spoj – videćete staklene kule koje će vas podsetiti na Dubai, imitaciju zgrade sidnejske opere (još uvek u izgradnji, a koja treba da bude tržni centar), zgradu filharmonije inspirisanu Kazinom u Monte Karlu, zgradu hotela “Four Seasons” u neoklasičnom stilu za koju ćete pomisliti da na tom mestu stoji bar čitav vek (a gradnja je završena 2012. godine), pločnike zbog kojih ćete pomisliti da ste u Portugalu (“calçadas portuguesas”), a šetnja parkom koji se proteže duž obale dovešće vas čak do Male Venecije (spleta kanala koje možete obići gondolom)… Primetićete kako se nenametljivo i sa ukusom, kao da im je baš tu mesto, prepliću različiti arhitektnoski stilovi – persijski, venecijanski, sovjetski i ono što se može nazvati “Dubai stilom”. Vaš pogled će zarobiti kontrasti: “staro” i novo; blještavi odsjaj stakla i nežnost, toplina krečnjaka; uticaj Istoka i uticaj Zapada…

Baku je moderan, otvoren, lepo uređen grad na obali Kaspijskog jezera, sa širokim bulevarima, prelepim zgradama u boji peska (zbog krečnjaka korišćenog u gradnji), brojnim zelenim površinama i oazama koje nude beg od buke i gužve. Boraveći u tom gradu, imale smo utisak kao da smo u nečijem domu čiji domaćini imaju ukusa i o kom se veoma brižljivo staraju, vodeći računa da je udobno i njima, ali i gostima koji u taj dom svrate. Predstava o Bakuu kao blažoj verziji Dubaija, za nas je bila razbijena. Arhitektura grada je ostavila mnogo lepši utisak nego što smo očekivale.

Grad je kao stvoren za šetnju. Jedino što vam može predstavljati problem jeste: kako preći ulicu? Naime, u pojedinim (najprometnijim) delovima grada teško da ćete naći pešački prelaz – ili se morate pomučiti da spazite podzemni prolaz, ili ćete morati još pešačiti dok ne dođete do “zebre”. Ipak, vozači su veoma savesni (bar smo mi stekle takav utisak) i “prijateljski naklonjeni” prema pešacima. Ulice su uglavnom jednosmerne, sa nekoliko traka (često uz naznaku maksimalne dozvoljene brzine za svaku od njih). Postoji i deo grada (bliže promenadi) čije se ulice pretvaraju u stazu za trku Formule 1 (Formula 1 Azerbaijan Grand Prix).

Ukoliko ste iz Beograda i redovno koristite usluge GSP-a, onda ćete se u metrou u Bakuu osećati kao kod kuće – gužve su u potpunosti nalik onima sa kojima se inače svakodnevno suočavate u beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Postoje dve glavne metro linije (crvena i zelena) i vozovi idu na 3-4 minuta, ali ćete se zateći u gužvi tokom većeg dela dana – bar je to ono što smo mi iskusile tokom 5 dana u Bakuu i redovnog korišćenja ovog vida prevoza u različitim delovima dana. Stoga se nemojte iznenaditi ako vas neko uhvati za ruku da bi se pridržao jer od gužve ne može dohvatiti šipku, ili ako vam ponude da se vi pridržite za njih :). Metro stanice su lepo uređene, a snalaženje je veoma lako. Prevoz je prilično jeftin (karta košta 0.40 manata, tj. oko 20 centi) i funkcioniše po principu “dopune” – potrebno je da sa aparata na bilo kojoj metro stanici (ili pojedinim autobuskim stanicama) kupite BakiKard (košta 2 manata, tj. oko 1 EUR) i da je na tom istom aparatu “dopunite” (kada BakiKard prislonite na naznačeno mesto na aparatu, on će vam očitati “kredit” koji imate; za dopunu, dovoljno je da samo ubacite novac u naznačene proreze; na aparatu možete odabrati uputstvo na engleskom jeziku). Potom, da biste ušli na metro stanicu, morate “otkucati” kartu – jedna BakiKard je dovoljna za više putnika, potrebno je samo da je otkucate onoliko puta koliko ima putnika kako bi svako od njih mogao da uđe na stanicu (tj. prođe kroz “vratanca”). Na svakoj stanici, pored aparata, stoji i obezbeđenje koje nadgleda ulaz i koje vam može pomoći ukoliko imate bilo kakav problem s karticom.

Iako u gradu ima mnogo turista koje je lako prepoznati (zahvaljući otvorenim mapama, vodičima, fotoaparatima…), zanimljivo je da ih lokalno stanovništvo zaposleno u turizmu i srodnim oblastima neće u velikoj meri saletati na ulici i nuditi svoje usluge i prozvode (kao što je to slučaj u nekim drugim turističkim centrima). Istina, presrešće vas sa ponudama za obilazak grada ili za izlete po okolini, kao i sa pozivima da sednete u baš taj kafić ili restoran ispred kojeg prolazite, ali to će pre biti izuzetak nego pravilo. Bar je naše iskustvo bilo takvo – i bile smo zahvalne zbog toga. Međutim, kada ste u restoranu ili kafiću, nemojte se iznenaditi ako – prilikom plaćanja računa – ne dobijete tačan kusur, tj. ako dobijete manje od onoga što bi trebalo, ili ga ne dobijete uopšte. Naime, vrlo često nam se dešavalo da konobari “zaokruže” račun – na primer, ako on iznosi 13 manata, a vi ste dali 20, očekujte da će vam biti vraćeno 5 manata.

Ukoliko tokom šetnje po starom gradu ogladnite, a niste raspoloženi za sedenje u restoranu, prođite kraj starih zidina (blizu kapija na ulazu u stari grad) i na jednom od štandova koji prodaju suvenire videćete i žene koje mese i peku kutab (“qutab”) – tanko testo nalik palačinki ili tortilji, punjeno raznim nadevima (sirom, mesom ili zelenišem). Ukoliko ste više raspoloženi za dobru kafu i neko fino pecivo (bilo slano ili slatko), preporučujemo pekaru Entreé (i to onu koja se nalazi nedaleko od tržnog centra “28. maj” budući da ima prostran i lepo uređen enterijer).

Kada je reč o smeštaju, zanimljivo je da većina objekata zapravo predstavlja privatne kuće preuređene u ho(s)tele. E, to može podrazumevati da će vlasnici od vas tražiti da se odmah na ulazu izujete :). Nas je vlasnik hotela dočekao držeći dva para kućnih papuča u ruci, pokazujući gde je potrebno da ostavimo svoju obuću nakon preizuvanja. Istina, za dobrodošlicu nam je poslužen i kompot (baš tako ga i oni zovu), ali je preizuvanje na samom ulazu u hotel ipak ostavilo jači utisak :). Vlasnik je govorio prilično dobar engleski tako da nam je to olakšalo dogovaranje detalja oko dolaska u Baku i nastavka putovanja (u Gruziju) – uzevši u obzir činjenicu da engleski nije rasprostranjen u velikoj meri. Inače, broj hotela u poslednjih nekoliko godina vrtoglavo je porastao (prateći razvoj turizma i povećani broj turista) – umesto nekadašnjih šezdesetak, Azerbejdžan sada ima skoro 600 hotela.

Šta videti u Bakuu?

Kao što je već pomenuto, Baku je veoma lep i zanimljiv arhitektonski spoj. Stoga, ukoliko ste zaljubljenici u arhitekturu, bilo koji deo grada može postati vaš omiljeni – kud god da krenete, naići ćete na nešto što će privući vašu pažnju. Možda je najbolje šetnju započeti promenadom (Bakı bulvarı, Dənizkənarı Milli Park) – na taj način ćete uživati u blizini jezera, zelenilu drveća, a u isto vreme ćete imati pogled na mnoge od gradskih znamenitosti. Obratite pažnju na zgradu Vlade (izgrađenu u baroknom stilu, između 1936. i 1952. godine), zgradu muzejskog centra, Devojačku kulu (Qız Qalası), zgradu hotela “Four Seasons”, Malu Veneciju (u samom parku) u blizini Muzeja tepiha (zgrade koja je dizajnirana da svojim oblikom podseća na urolan tepih – što se baš i nije pokazalo najboljim rešenjem za izložbeni prostor, zbog zakrivljenih svodova)… Naići ćete i na fontanu sa statuom Bahram Gura koji mačem ubija zmaja. Bahram Gur je istorijska ličnost, veliki kralj Persije u V veku, ali i junak dela “Sedam princeza” koje je napisao Nizami, persijski pesnik iz XII veka. Fontana je izgrađena 1959. godine, a predstavljena scena simbolizuje pobedu dobra nad zlom. Odmah iza fontane nalazi se žičara koja vas vodi do uzvišenja na kom su tri Plamene kule – simbol modernog Bakua. Ukoliko ste kojim slučajem ljubitelj šetnje uzbrdo, do kula se možete popeti i stepenicama koje prate put žičare.

Za zaljubljenike u istoriju, tu je Stari (ili Unutrašnji) grad – istorijsko srce Bakua koje je od 2000. godine na UNESCO-voj listi svetske baštine. Očuvane zidine, kule i gradske kapije opasuju splet uskih, slikovitih uličica, male trgove, džamije, karavan-saraje (uglavnom pretvorene u restorane), živopisne prodavnice ćilima… Jedna od najznačajnih znamenitosti svakako je Devojačka kula – građevina čije su istorija i namena obavijene velom misterije. Iako se smatra da datira iz XII veka, postoji verovanje da je daleko starija (izgrađena je na ostacima objekata koji se vezuju za period od VII do VI veka p.n.e). Pretpostavlja se da je mogla imati tri funkcije, odnosno da je izgrađena kao utvrđenje (kula stražara), kao zoroastrijanski hram vatre ili kao srednjevekovna astronomska opservatorija. Ulaz u kulu je 12 manata (oko 6 EUR) i daje vam priliku da se popnete do njenog vrha, prolazeći kroz svaki nivo koji je sada uređen tako da posetiocima pruža što više informacija o istoriji i nameni kule (na primer, na prvom nivou kule možete naći postavku sačinjenu od 3 ekrana na kojima se prikazuju kratki filmovi – svaki posvećen jednoj od tri pretpostavljene namene Devojačke kule). Međutim, kada se popnete na sam vrh kule, zateći ćete ogradu od staklenih panela što i nije dobra vest ukoliko nameravate da napravite nekoliko snimaka grada koji se pruža ispod vas. Još jedan biser Starog grada svakako je Širvanšah palata, građena u periodu od XII do XV veka. To je zapravo kompleks koji, pored palate, obuhvata i šahovu džamiju, grobnicu, ostatke kupatila… Čitav kompleks je 1964. godine je proglašen muzejem.

Ukoliko ste zainteresovani za posetu muzejima, pored već pomenutih (Muzej tepiha, Devojačka kula, Širvanšah palata) možete posetiti Muzej arheologije i etnografije (arheološko odeljenje obuhvata period od kamenog doba do kasnog srednjeg veka, a u etnografskom delu su eksponati iz XIX i ranog XX veka), Muzej minijaturnih knjiga (jedinstven u svetu; kolekcija obuhvata knjige iz raličitih delova sveta, a u minijaturnom izdanju možete videti i dela Dostojevskog, Puškina, Gogolja… najstarija knjiga u muzeju jeste minijaturna kopija Kurana iz XVII veka), Nizami muzej azerbejdžanske literature (lako ćete ga uočiti – lepa i upečatljiva zgrada u blizini Trga fontana, čiju fasadu krasi 6 skulptura koje predstavljaju najpoznatije azerske pisce i pesnike)… Svakako, to nije iscrpna lista već samo nekoliko predloga.

Kada obiđete Stari grad i izađete kroz njegove kapije (Gosha Gala Gapisi), dolazite do već pomenutog Muzeja literature. Sa vaše leve strane pruža se Nizami park. Produžite još malo napred i naići ćete na još jednu zelenu površinu :), kao i prostranu pešačku zonu. Stigli ste do Trga fontana! Taj deo grada vrvi od turista, ali i lokalaca kojima je to jedno od glavnih mesta za okupljanje. Na samom trgu, kao i ulicama koje se protežu od njega, naći ćete brojne prodavnice, kafiće, restorane… Kada ste već tu, preporučujemo da prošetate ulicom Nizami.

Kao što ste možda mogli da zaključite iz prethodnog pasusa, Baku obiluje parkovima. Oni su svakako jedna od lepota i prednosti tog grada – to su prave male (ili velike :)) oaze mira, veoma uređeni i čisti. Predlažemo vam da odete do parka Fizuli (koji se proteže dužinom od preko 600 m), naročito u kasnim popodnevnim i večernjim satima kada postane mesto za igru deci, prilika za predah starijima, a za okupljanje mladima…

Naravno, sa liste nikako ne smemo izostaviti Centar Hejdar Alijev – blještavo belu zgradu, neobičnog dizajna, “fluidne” forme, talasastu, bez ijedne prave linije i oštrih uglova, koju je dizajnirala Zaha Hadid (britansko-irački arhitekta, prva žena dobitnica Pulicerove nagrade za arhitekturu). Centar nosi ime trećeg predsednika Azerbejdžana (u periodu od 1993. do 2003. godine) – pojedini politički analitičari smatraju da je njegova uravnotežena politika Azerbejdžanu donela stablinost, dok drugi ističu korupciju i nepotizam kao njene bitne odlike. (Uzgred, na vlasti ga je nasledio sin – aktuelni predsednik Azerbejdžana – kada se Hejdar zbog bolesti povukao sa mesta predsednika.) Zgrada obuhvata koncertni i izložbeni prostor. Sama po sebi, zgrada je veoma primamljiva za objektiv fotoaparata. Sem toga, predstavlja i omiljeno mesto za fotografisanje večanim parovima – mi smo imale priliku da vidimo bar 4 para koja su se u isto vreme fotografisala ispred Centra :).

Budući da smo tokom 5 dana boravka u Azerbejdžanu želele videti više od Bakua, odlučile smo se za jednodnevne izlete koje organizuju lokalne agencije. Nakon podužeg traženja, odabrale smo agenciju i 2 izleta – jedan je uključivao obilazak neposredne okoline Bakua, a drugi odlazak u oblast pod nazivom Kuba i posetu najvišem selu u Evropi (tj. selu koje se nalazi na najvišoj nadmorskoj visini). Više o tome možete pročitati u odgovarajućim tekstovima.

Detalje vezane za organizaciju putovanja možete naći u našem tekstu o turi Azerbejdžan-Gruzija-Kipar.