Tarifa (uz posetu Zahari de los Atunes)

Ovo je deo našeg putovanja kroz Andaluziju, u okviru naše ture Španija-Gibraltar-Portugal.

Nakon sat vremena vožnje od Gibraltara, stigle smo u Tarifu – najjužniju tačku kontinentalne Evrope. Razlog za svraćanje u ovaj mali gradić na obali bila je želja da obiđemo njegove istorijske znamenitosti, ali i da se odmorimo i osvežimo na plaži.

Tarifa je i raj za ljubitelje površinskih vodenih sportova koji se uvek mogu pouzdati u to da će ovde zateći dobre i jake vetrove, naročito u proleće i jesen. S druge strane, to baš i nije dobra vest za „obične“ turiste koji bi samo da uživaju na plaži. (Mi možemo da potvrdimo da je vreme početkom septembra bilo idealno za plažu :)).

Kao i u većini mesta u Andaluziji, i u Tarifi ćete naići na bogato preplitanje rimskog i arapskog uticaja. Stari grad čini splet uskih i krivudavih uličica, načičkan kućama bleštavih fasada i oivičen ostacima srednjovekovnih zidina, podignutih verovatno u XIII veku. Od prvobitne četiri kapije na ulazu u stari grad, do današnjih dana očuvala se samo jedna – „Puerta de Jerez“. Prepustile smo se istraživanju bez plana – zašle u svaku uličicu, podizale pogled da iz svih uglova osmotrimo lepe građevine, zavirile u jelovnik svakog zanimljivog tapas bara… 🙂

Na šta još možete obratiti pažnju kada ste u Tarifi?

• Spomenik kralju Sanču IV od Kastilje, koji je 1292. godine oslobodio Tarifu od arapske vlasti – podignut je u spomen na 700 godina od tog događaja i nalazi se izvan srednjovekovnih zidina
• Guzmanov zamak (ili zamak Tarife) – zamak su sagradili Arapi u X veku, kao vid odbrane od napadača; nakon što je osvojio Tarifu 1292. godine, Sančo IV je „predao“ zamak Alonsu Perezu Guzmanu koji je par godina kasnije žrtvovao život svog sina kako bi zamak sačuvao i odbranio od arapskog napada; prema legendi, kada su Arapi zapretili da će ubiti njegovog zarobljenog sina ukoliko im ne preda zamak, Guzman im je poslao bodež da bi svoju pretnju sproveli u delo
• Crkva Svetog Mateje (Iglesia de San Mateo) – glavna gradska crkva podignuta je na mestu gde se ranije nalazila džamija; gradnja je započela u XVI veku, i to u gotskom stilu, da bi barokni izgled crkva dobila dva veka kasnije

• Poseta Maroku – između Tarife i marokanskog grada Tandžira redovno saobraćaju feriboti; vožnja u jednom pravcu traje oko 45 minuta, a cena karte je oko 30 evra; no, morate imati na umu da je za ulazak u Maroko građanima Srbije potrebna viza (ovde možete naći spisak zemalja za čije državljane nije potrebna viza – tu spadaju Hrvatska i Slovenija); cena za jedan ulazak je oko 20 evra, a viza se dobija u ambasadi Kraljevine Maroko u Beogradu – putem telefona ili mejla, od njih ćete dobiti sve potrebne informacije; iako nam viza nije bila potrebna za ovaj izlet, odlučile smo da posetu Maroku ostavimo za neko drugo putovanje… 🙂

Zahara de los Atunes

Nakon šetnje starim gradom Tarife i odmaranja na plaži, nastavile smo put ka Herezu – ali pre toga smo na kratko svratile do Zahare de los Atunes (nešto više od pola sata vožnje od Tarife), malog mesta poznatog po prelepim peščanim plažama (neodoljivog šarma malog ribarskog seoceta, bez niza hotela i restorana), ali i po izvrsnoj ponudi jela baziranim na morskim plodovima i lokalnoj tunjevini (po kojoj je mesto i dobilo ime :)).

Nažalost, nismo imale mnogo vremena na raspolaganju – čekalo nas je nešto više od sat vremena vožnje do Hereza u koji smo želele da stignemo pre kasnih večernjih sati (kako bismo se na vreme pojavile u smeštaju koji smo rezervisale). Ipak, imale smo taman toliko vremena da prošetamo glavnom ulicom i skoknemo na plažu da se uverimo u hvalospeve o njoj :).

Više detalja o našem putovanju kroz Andaluziju možete saznati iz naših tekstova o Sevilji, Kordobi, Malagi, Rondi i Gibraltaru. Tekstovi o preostalim destinacijama s ovog putovanja stižu uskoro 🙂