Larnaka

Putovanje na Kipar (i boravak u Larnaki) je deo naše ture Azerbejdžan-Gruzija-Kipar.

Larnaka je najstariji grad na Kipru, a treći po veličini (preko 70.000 stanovnika). Osnovali su ga ahajski Grci u XIII veku p.n.e., a u IX veku p.n.e. postaje feničanska kolonija. U antičko doba zvao se Kition (ili Kitium), a u njemu je rođen stoički filozof Zenon.

Naš plan putovanja na Kipar je već prvog dana pretrpeo značajne izmene: umesto u rano popodne, u Larnaku stižemo uveče (oko 19:30) – let iz Kutaisija kasnio je 5 sati. Dakle, upoznavanje grada i uživanje na plaži ostavljamo za sutradan :). Neplanirana promena u redu letenja dovela je i do neplanirane promene u organizaciji našeg dolaska u stan – umesto da se oslonimo na taxi ili gradski prevoz, vlasnik stana (koji smo pronašle i rezervisale putem AirBnB-a) dočekuje nas na aerodromu zahvaljujući tome što stižemo u „neradno vreme“ :), tj. kada je on slobodan. Aerodrom je nekih 7 km udaljen od centra grada pa vrlo brzo dolazimo u stan. Odmah po izlasku iz automobila, preplavljuje nas vreli talas – nakon uživanja u planinskim čarima Gruzije, ta toplota nam još teže pada… Naš domaćin nas upozorava na visoke temperature koje se očekuju tih dana – preko 40° C! – i odmah nam pokazuje gde se nalazi naš budući najbolji prijatelj u tom periodu, klima uređaj (koji je već uveliko rashladio stan pre našeg dolaska). (Dakle – prilikom rezervacije smeštaja, obavezno proverite da li poseduje klima uređaj 🙂)

Budući da smo bile smeštene u centru grada (na par minuta od crkve Svetog Lazara, kao i od plaže), do svih bitnih mesta smo lako mogle stići pešice. Prvo mesto na našoj listi sutradan svakako je bio turistički info centar :). Smešten je u simpatičnoj kućici u parku, nedaleko od plaže, a zaposleni će vam dati čak i više informacija od onih koje ste tražili – sem besplatnih brošura, mapa i reda vožnje lokalnih autobusa, dobile smo detaljne opise i preporuke vezano za mesta koja je potrebno obići u Larnaki i okolini. Tada shvatamo da mnoga od njih (uključujući i Pafos) moramo, nažalost, ostaviti za neki drugi put – dolazak do njih lokalnim prevozom nije baš jednostavan, a vremena na raspolaganju je malo… Međutim, ispostavlja se da smo po savete za turiste stigle u pravo vreme – bila je sreda, a sredom i petkom od 10h organizuju se besplatne pešačke ture po gradu (u trajanju od sat i po vremena), sa vodičem koji govori engleski. Prihvatamo preporuku i odlučujemo da se priključimo grupi koja se okuplja upravo ispred turističkog info centra.

Pešačku turu predvodi Elefterija, veoma simpatična gospođa koja svoje penzionerske dane provodi kao turistički vodič 🙂 – kako nam objašnjava, njeno ime na grčkom znači „sloboda“, na engleskom „freedom“, pa je možemo zvati Frida :). Iz njene priče saznajemo da je rođena u severnom delu Kipra, koji je sada okupirana teritorija. Pre više od 40 godina, napustila je svoj rodni kraj i sa porodicom prebegla u Larnaku. Priča nam o teškom položaju Grka sa severa, čije su kuće okupirali Turci i kojima svaka poseta rodnom mestu baca so na ranu jer im je poseta kućama (i svim drugim objektima koji su bili u njihovom vlasništvu) zabranjena. Čak i ako neko od novih vlasnika želi da postupi drugačije, to često nije moguće zbog straha od društvene osude koja bi usledila čim bi se za to saznalo. Frida nam priča kako su Grci izbeglice u Larnaki dobili smeštaj u kućama koje su uglavnom pripadale Turcima koji su prebegli na severnu teritoriju zemlje. Te kuće su dobili na neograničeno korišćenje, uz obavezujuću pomoć države u slučaju potrebe za bilo kakvim popravkama ili ulaganjima. Jedini uslov je da one nikako ne mogu biti u njihovom vlasništvu – ne mogu ih prodati niti mogu zarađivati od njihovog iznajmljivanja. Kako nam Frida objašnjava, vlasnici (Turci) u svakom trenutku slobodno mogu doći i posetiti svoje kuće – dok obrnuta situacija (da Grci posete svoje na severu) često ne važi.

Frida nam skreće pažnju na primetne uticaje britanske vladavine ovim područjem – kolonijalne zgrade na Evropskom trgu, u kojima se sada nalazi umetnička galerija. Šetamo promenadom i Frida nam usput otkriva poneki detalj o  zgradama kraj kojih prolazimo. Šetalište uz obalu je oivičeno nizom palmi, a plaža koja je srce grada (i jedna od najpoznatijih na Kipru) nosi ime upravo po tim stabilma, posađenim 20-ih godina prošlog veka – „Finikoudes“.

Šetnja nas odvodi do spomenika generalu Kimonu, atinskom generalu koji je „pobedio čak i u smrti“. Naime, general Kimon je u V veku p.n.e. nastojao da oslobodi Kipar od persijske vlasti. Tokom opsade Kitiona/Kitiuma (kako se Larnaka zvala u antičko doba), u bici protiv persijskog vladara Kserksa, biva smrtno ranjen. Pre no što je izdahnuo, naredio je da se njegova smrt sakrije i od vojnika saveznika i od Persijanaca, sve dok se bitka ne završi. Tek nakon pobede, otkriveno je da je Kimon stradao – i otud izjava da je svoje neprijatelje pobedio čak i u smrti.

Skrećemo u ulicu koja svedoči o turskom uticaju na ovim prostorima – kuće koje se u njoj nalaze imaju specifične, zatvorene balkone: žene su se morale kriti od pogleda muškaraca pa su im takvi balkoni omogućavali da ostanu skrivene, ali da ipak bace pogled na spoljašnji svet i ljude koji su se kretali ulicom ispod njih.

Ubrzo stižemo i do glavne znamenitosti u Larnaki – crkve Svetog Lazara (Agios Lazaros). Ova prekrasna kamena crkva podignuta je krajem IX ili početkom X veka, nad grobnicom Svetog Lazara. Nakon što ga je Isus Hrist digao iz mrtvih, Lazar je došao na Kipar gde su ga apostoli Pavle i Varnava postavili za episkopa Kitiona/Kitiuma (tj. antičke Larnake). U ovom gradu, Lazar je poživeo još 30 godina. Njegova grobnica je otkrivena 890. godine – na njoj je pisalo: „Lazar, Hristov prijatelj“.

Vodite računa da, ako planirate posetu crkvi, budete prikladno obučeni. No, na ulazu će vas svakako sačekati marame :). Unutrašnjost crkve je izuzetno bogata ikonostasima, iako je značajan deo bio uništen u požaru 1970. godine. Nezaobilazni deo je svakako grobnica Svetog Lazara. U blizini je česma sa vodom za koju se veruje da će vam se, ako se njome umijete, ispuniti želja koju ste tom prilikom zamislili.

Nakon obilaska crvke, šetnju nastavljamo kroz splet uličica sa malim lokalnim radnjama, a završavamo je na mestu s kog smo je i započeli. Pozdravljamo se s Fridom (i svako ostavlja napojnicu od bar 5 ili 10 evra), a potom svako nastavlja svojim putem – mi odlučujemo da se zaputimo ka arheološkom lokalitetu Kition :).

Nakon 20 minuta pešačenja, stižemo do ostataka drevnog grada Kitiona. (Ulaznica na lokalitet košta 2.5 evra.) Grad potiče iz XIII veka p.n.e. Arheološka iskopavanja započeli su Šveđani, 20-ih godina prošlog veka, ali najveći deo drevnog grada ostaje zarobljen ispod moderne Larnake. Iskopavanja su otkrila zidine izgrađene od krečnjaka kao i temelje pet hramova, uključujući feničanski hram posvećen boginji plodnosti, Astarti. Budući da je grad u antičko doba bio važna luka, na pojedinim zidinama su vidljivi crteži brodova. Na lokalitetu postoje i veoma korisne obaveštajne table – uz prikaz mape onoga što se u tom delu lokaliteta nalazi ispred vas, dati su opisi i pojašnjenja. Ukoliko ste ljubitelj arheologije, nemojte zaobići ovo mesto, ali se opremite dobrom zaštitom od sunca budući da je lokalitet na otvorenom :).

Šta još da obiđete u Larnaki? Arheološki muzej je, na našu žalost, bio zatvoren zbog renoviranja – ne možemo vam preneti utiske iz prve ruke, ali verujemo da je vredan obilaženja. Na kraju promenade nalazi se srednjevekovna tvrđava (Larnaka Fort) – današnji izgled dobila je još za vreme otomanske vladavine, a Britanci su je koristili kao zatvor. Muzej (District Medieval Museum) koji se nalazi unutar nje obuhvata istoriju dugu 15 vekova (od ranog hrišćanstva do XIX veka).

Blizu aerodroma, nalazi se slano jezero (Aliki) koje je kroz istoriju grad obezbeđivalo važnim proizvodom – solju – zbog kog je Larnaka bila poznata.  Jezero je popularno i zbog flamingosa koji se na njemu okupljaju od marta do novembra. Međutim, tokom leta, jezero presuši (što je bio slučaj i tokom našeg boravka u Larnaki) i tada gubi svoju draž. Međutim, na obali jezera, na nekih 5 km od grada, smešteno je muslimansko svetilište Hala Sultan Teke. Tu se nalazi grob Muhamedove pomajke Um Haram koja je tu umrla tokom arapske opsade grada. Kasnije je na tom mestu podignuta džamija.

Ako želite da odete još dalje od grada :), na autobuskom stajalištu „Finikoudes“ možete pronaći red vožnje lokalnih i međugradskih autobusa (kojima je to početno i poslednje stajalište). Mi smo jedno prepodne iskoristile za odlazak do Nikozije (ne prelazivši na turski deo) i uživale u šetnji kroz spletove ulica tog grada.

Svakako, najviše vremena ćete poželeti da provodite na plaži :). Ona je peščana i izuzetno čista, a more prijatno toplo i kristalno bistro. Možete poneti svoje ležaljke i suncobran (obavezno suncobran jer na plaži ne postoji druga hladovina u koju se možete skloniti od sunca), a možete ih i iznajmiti – 7.5 evra za dve ležaljke i suncobran (septembar 2018). Na plaži nema kafića iz kojih trešti muzika i čiji konobari su vam na usluzi ukoliko poželite da nešto popijete ili pojedete. No, na šetalištu se na par mesta nalaze kiosci u kojima možete kupiti sve što vam zatreba.

Što se cena tiče, one su generalno bile niže nego što smo očekivale. Prijatno iznenađenje bile su cene u restoranu „Alexander“ (koji nam je preporučio domaćin), na šetalištu nedaleko od tvrđave. Hrana je izuzetno ukusna, porcije (pre)velike, a usluga odlična. Prilikom prve posete, kuća je častila pićem, a potom sladoledom, a zatim smo dalja čašćavanja morale odbiti jer više nismo znale kud bismo s njima, nakon više nego bogate večere :). Kad smo već kod hrane, ako ste ljubitelj peciva, preporučujemo vam da svratite u pekare „Zorbas“ (ukoliko vas šetnja navede na njih) koje nude veoma širok izbor ukusnih slanih i slatkih peciva, uz odličnu kafu.

Za one koji bi želeli da kupe još nešto sem hrane :), Larnaka nudi veliki izbor prodavnica odeće i obuće – od poznatih i popularnih modnih marki, pa sve do „garderobe na kilo“ gde se možete izgubiti birajući u moru odevnih kombinacija po ceni od čak 5 evra.

Iako smo Larnaku odabrale samo kao mesto za odmor nakon putovanja u Azerbejdžan i Gruziju, očekujući da ćemo zateći horde turista na plažama, prijatno nas je iznenadilo ono na šta smo naišle: zanimljiva kulturno-istorijska mesta, divna plaža (bez gužve :)), pristupačne cene… Topla preporuka, zaista! 🙂