Kordoba

Ovo je deo našeg putovanja kroz Andaluziju, u okviru naše ture Španija-Gibraltar-Portugal.

Kordoba je jedno od najpoznatijih turističkih odredišta u Španiji, udaljeno oko 140 km od lepotice Sevilje i oko 160 km od slavne Granade. Grad broji više od 320.000 stanovnika i prestonica je istoimene pokrajine u Andaluziji. Kroz svoju istoriju dugu više od dva milenijuma, Kordoba je bila pod vlašću različitih osvajača. Na nju su dubok trag ostavili Rimljani, Vizigoti, Mavari, Jevreji, Španci… Stoga Kordobu odlikuje bogata mešavina raznorodnih uticaja, stopljenih u jedinstveno arhitektonsko i kulturno lice ovog andaluzijskog bisera ušuškanog na obalama reke Gvadalkivir.

Na ovom mestu su najverovatnije Kartaginjani osnovali naselje koje sredinom II veka p.n.e. osvajaju Rimljani. Tu su rođeni veliki rimski filozof Seneka, njegov otac Seneka Stariji (Seneka Retoričar), kao i rimski pesnik Lukan.

Nakon Rimljana, grad osvajaju Vizigoti u VI veku, da bi 711. godine Kordoba pala u ruke Mavara. Upravo je pod mavarskom vlašću Kordoba dostigla svoj najveći sjaj – postala je ekonomski, kulturni i obrazovni centar, ali i najveći grad u Evropi. U to vreme, u Kordobi su u miru zajednički živele i razvijale se tri verske zajednice: islamska, hrišćanska i jevrejska.

Godine 1236. Kordoba prelazi u ruke hrišćanske Španije, tačnije – u ruke Fernanda III, kralja Kastilje. Njen pređašnji sjaj počinje da bledi… Značaj grada opada naročito tokom perioda renesanse (uz pad broja stanovnika), a tek početkom XX veka dolazi do značajnijeg ekonomskog razvoja grada i porasta populacije.

Ovaj grad se morao naći u našem planu puta kroz Andaluziju :). Iz logističkih razloga, mogle smo da mu posvetimo samo jedan ceo dan – da ujutru kolima krenemo iz Sevilje, obiđemo Kordobu, a onda uveče krenemo do Malage koja je bila naša sledeća „baza“.  Pretpostavljamo da će se mnogi zapitati zašto na listu nismo uključile i Granadu sa čuvenom Alhambrom, koje su takođe u blizini. Dugo smo se premišljale i na kraju zaključile da bi ipak toliko znamenitosti bilo previše za jedno putovanje, negde se crta morala povući :). Stoga smo odlučile da Granadu i Alhambru ostavimo za neki drugi put…

Nakon 2h vožnje, stigle smo u Kordobu – prva stanica bio je tržni centar „El Arcángel“. Ako ste pomislili da su tri devojke na umu imale kupovinu, onda ste se prevarili 🙂 – tržni centar, sa svojim besplatnim parkingom, delovao nam je kao odlično rešenje za našeg novostečenog ljubimca na četiri točka dok nas tri uživamo u čarima Kordobe.

Od tržnog centra do čuvenog Rimskog mosta koji vas vodi u srce grada, stiže se pešice za 15-20 minuta. Međutim, taj kratki put je u našem slučaju dobio malo drugačiji tok…

Naš verni prijatelj tokom putovanja (sem GPS-a) bila je i vremenska prognoza – za taj dan u Kordobi, predviđalo se oblačno vreme. Eventualno slaba kiša. Koja kapljica. Možda. Kada smo stigle u Kordobu, nazirali su se tamni oblaci. Dok smo se približile Rimskom mostu, oni su postali crni i teški – slabe kiše nije ni bilo, počeo je pljusak. Prvi zaklon su nam bile široke krošnje nekog drveta. Međutim, shvativši da pljusak neće baš tako brzo prestati, odlučile smo da se sklonimo u obližnji kafić – da doručkujemo i popijemo kafu dok ne bude bilo moguće preći most, a ne pokisnuti do gole kože.

Nadale smo se da će to potrajati najviše pola sata… ali pola sata se razvuklo u 45 minuta… a onda u čitav sat… Sada smo već postajale nervozne – tu smo, nadomak veličanstvenog starog grada, srca Kordobe, deli nas samo most, a mi maltene zarobljene u kafiću; vreme prolazi i svaki minut proveden u iščekivanju da pljusak stane značio je minut manje za obilazak grada… Sem toga, na TV-u smo imale priliku da vidimo udarne vesti o pljusku i poplavama i to ni manje ni više nego u blizini Malage! Dakle, ovo nevreme ima mnogo širi potencijal od upropašćivanja obilaska Kordobe, pomislile smo. E, pa neće moći! Odluku „čekamo da pljusak stane“ preinačile smo u odluku „čekamo da pljusak oslabi“. Nakon nešto više od sat vremena cupkanja i iščekivanja, odlučile smo da je vreme da krenemo – pljusak se pretvorio u slabu kišu (onu koja je bila najavljena!) i činilo nam se da za tih minut-dva, koliko nam je potrebno da pređemo most, ništa ne može krenuti po zlu… Sem što je „slaba kiša“ odjednom prerasla u grȁd veličine oraha!!! Ta nepogoda nas je zatekla na polovini mosta – dolazak do luka na samom njegovom kraju (koji je nudio kakav-takav zaklon) delovao je kilometrima dug. Sa još 20-ak turista koje je zadesila ista sudbina, skupile smo se ispod nadsvođenog dela luka dok se voda cedila sa nas. Nismo tražili sklonište od kiše jer smo svi već bili mokri do gole kože – tražili smo sklonište od nemilosrdnih udaraca ledenih „oraha“. Nakon samo 5 minuta, sve je utihnulo. Nije više bilo ni proloma oblaka, ni grȁda, ni slabe kiše…

Umesto da krenemo sa obilaskom važnih kulturno-istorijskih mesta u gradu, mi smo se zaputile u kupovinu (dakle, ipak je „šoping“ bio neizbežan :)) – tačnije, u potragu za suvom odećom. Imale smo samo dva kriterijuma prilikom izbora garderobe (sem toga da je suva :)) – prvi, da nam je taman; drugi, da nije skupa. Usput smo se opremile i jednokratnim kabanicama budući da je delovalo kao da će kiša često posećivati Kordobu tog dana. A onda je uživanje moglo da počne… 🙂

Šta videti u Kordobi?

Kao odgovor na to pitanje, sigurno ćete u 99.99% slučajeva čuti: „Meskitu!“ Mi nećemo biti tih 0.01% koji će vam reći drugačije :). Veliku džamiju u Kordobi (Mezquita-Catedral de Córdoba) neizostavno uvrstite u svoju listu znamenitosti koje morate obići. (Cena ulaznice je 10 evra. Ukoliko želite da se popnete i na toranj, to je dodatnih 2 evra. (Cene su iz avgusta 2017.))

Ova veličanstvena građevina – dragulj mavarske arhitekture u Španiji – pretvorena je u katoličku katedralu u XIII veku i tu funkciju zadržala je do danas. Kalifi iz dinastije Omejada gradili su džamiju u periodu od VIII do X veka, na mestu gde se nalazila mala, hrišćanska, vizigotska Crkva Svetog Vinsenta (grafički prikaz i više detalja možete videti na zvaničnom sajtu katedrale).

Kada sa dnevne svetlosti uđete u katedralu zapanjujućih dimezija, verovatno će vam se u prvi mah učiniti da piljite u mračan prostor, ni po čemu poseban… dok vam se oči ne priviknu i pred sobom ne ugledate na stotine stubova, sa crveno-belim lukovima, koji stvaraju skoro nadrealnu sliku – imate utisak da ste u sobi sa ogledalima u kojoj stubovi kreiraju beskrajne nizove odraza.

U katedralu smo ušle s namerom da jedan deo vremena tu provedemo sklanjajući se od kiše (da, surovo praktičan razlog…), ali se ispostavilo da smo ulaskom u ovaj izvrsni arhitektonsko-kulturološki spoj zaboravile i na vreme i na kišu – kao hipnotisane, očarane smo se kretale iz jednog u drugi deo katedrale, ne znajući na koju stranu da usmerimo pogled i gde da ga zadržimo… po nekoliko puta smo prolazile istim „stazama“, svaki put otkrivajući nešto novo, vredno divljenja.

U okviru kompleksa katedrale, nalazi se i prekrasno dvorište pomorandži. Sem što pažnju zavređuje zbog svoje lepote, ovo dvorište vam može biti primamljivo i stoga što pruža mogućnost da načinite odlične fotografije katedrale :).

Još jedna atrakcija je i toranj, tj. minaret džamije koji je naknadno pretvoren u zvonik katedrale. S njega se pruža pogled na grad – sa 54 m, to je najviša građevina u Kordobi. Nažalost, zbog oblačnog vremena i slabe vidljivosti, tu priliku smo propustile…

Nakon obilaska katedrale…

…vreme možete posvetiti preostalim znamenitostima Kordobe.

Kraljevska palata, Alkazar (Alcázar de los Reyes Cristianos), smeštena je u neposrednoj blizini reke Gvadalkivir, nedaleko od Velike džamije (katedrale). Na ovom mestu je još u rimsko doba postojalo utvrđenje koje su potom preuzimali i dograđivali najpre Vizigoti, a potom Mavari. Nakon dolaska Španaca, radovi na ovom utvrđenju započinju u prvoj polovini XIV veka.

Svoj naziv (Dvorac katoličkih kraljeva) duguje činjenici da su u njemu boravili Katolički kraljevi – Fernando II od Aragona i Izabela I od Kastilje. Međutim, kada su 1499. prestali da ga koriste kao svoju rezidenciju, Fernando i Izabela su zdanje predali u ruke inkviziciji – pretvoreno u tamnice i ćelije, tokom sledeća tri veka ono je bilo mesto najvećih užasa… No, i nakon ukidanja inkvizicije, palata je služila kao zatvor – najpre civilni, a potom i vojni.  Tek 50-ih godina XX veka počinje obnova palate (kao spomenika od istorijskog značaja) i biva joj vraćen deo pređašnjeg sjaja (pre no što je bila mučilište). Danas je Alkazar važna turistička atrakcija.  Detalje vezane za posetu ovom zanimljivom zdanju možete pronaći i na ovoj internet stranici.

U neposrednoj blizini Alkazara i Velike džamije, nalazi se Jevrejska četvrt – najstariji i verovatno najlepši deo Kordobe. Prolazeći njegovim ulicama, možete osetiti kako oživljava duh srednjevekovnog grada. U ovoj četvrti je i mala sinagoga iz XIV veka koja je do danas sačuvala svoj izvorni izgled.

Već pomenuti Rimski most sa svojih 16 lukova predstavlja upečatljiv prizor i svakako je jedna od prepoznatljivih „razglednica“ Kordobe. Izgrađen je još u I veku p.n.e., a Mavari su ga rekonstruisali u VIII veku.

Kad poželite nešto da prezalogajite…

…možete svratiti u „Bodegas Mezquita“ – nalazi se na nekoliko lokacija u gradu, a mi smo posetile onaj u neposrednoj blizini Velike džamije („Bodegas Mezquita Céspedes“). Prostor je lep, osoblje prijatno, a gastronomska ponuda odlična! Pošto smo nameravale „samo nešto malo da prezalogajimo“, odlučile smo se za opciju „menu tapas for two persons“ koju bismo nas tri podelile. (Cena za tu opciju je oko 15 evra po osobi, što znači da je ukupna cena obroka oko 30 evra.) Ponuda je podrazumevala 6 vrsta tapasa, kolač i piće – i sve to puta dva. Tačnije, piće je na kraju bilo „puta tri“ 🙂 pošto je svaka od nas dobila po čašu tradicionalnog, slatkog vina. Nijedna od nas nije bila na dijeti :), ali taj obrok za dve osobe bio je i više nego dovoljan za nas tri – naše „samo nešto malo da prezalogajimo“ pretvorilo se u „prejele smo se“.

Nakon obilaska znamenitosti, šetnji gradom (što po kiši, što bez kiše) i predaha u restoranu, bilo je vreme da nastavimo put… Čekala su nas 2h vožnje do smeštaja u Malagi. Pune pozitivinih utisaka koje  nije moglo narušiti ni nevreme što nas je dočekalo u Kordobi, napustile smo ovaj grad u želji da ga opet posetimo i to onda kada budemo obilazile Granadu i Alhambru. Jednog dana… 🙂

Više detalja o našem putovanju kroz Andaluziju možete saznati iz naših teksotva o Sevilji, Malagi, Rondi i Tarifi. Tekstovi o preostalim destinacijama s ovog putovanja stižu uskoro 🙂