Kipar

Kipar – jedno od najpopularnijih turističkih odredišta u Sredozemlju – treće je po veličini ostrvo u Sredozemnom moru. Nešto pre početka Prvog svetskog rata, službeno je postao kolonija Ujedinjenog Kraljevstva, a nezavisnost stekao 1960. godine. Stoga u „britansku zaostavštinu“ možemo ubrojiti vožnju levom stranom i električni standard (240V) :).

Godine 1974. Turska je okupirala severni deo ostrva – od tada je ono podeljeno na deo koji kontroliše Vlada Republike Kipar (dve trećine ostrva) i na samoproglašenu „Tursku Republiku Severni Kipar“ (koja obuhvata manji, severni deo ostrva). Važno je imati na umu da, usled toga, postoje legalni i nelegalni granični prelazi – ulazak na Kipar smatra se legalnim ukoliko stižete na aerodrome u Larnaki i Pafosu ili u luke u Larnaki i Limasolu. Ulazak u zemlju preko bilo kog drugog (nelegalnog) graničnog prelaza predstavlja kršenje zakona Republike Kipar. Dakle, ukoliko želite da posetite i okupirani deo zemlje, prihvatljiv scenario je da uđete na teritoriju Kiparske Republike (preko legalnih graničnih prelaza), a potom da  pređete u okupirani deo (npr. u Nikoziji). Obrnut slučaj vas vrlo lako može dovesti u neprilike…

Nikozija (300.000 stanovnika) je glavni grad (i Republike Kipar i Turske Republike Severni Kipar) – tzv. „zelena linija“ deli ovaj grad na grčki i turski deo. Zanimljiva činjenica vezana za Kipar jeste da je to jedina zemlja na svetu koja na zastavi ima prikazanu svoju teritoriju. Valuta je evro (Kipar je član EU od 2004. godine). Službeni jezici su grčki i turski, ali ćete se vrlo lako sa svima sporazumeti i na engleskom.

Kipar je zemlja izuzetno bogate istorije i kulture – UNESCO je tri mesta na njenom tlu uvrstio u svoju listu svetske baštine: Pafos (Paphos), crkve na području Trodosa (Troödos) ukrašene freskama i Hirokitiju (Choirokitia).

Pafos je grad na jugozapadoj obali i u antičko doba bio je prestonica Kipra. Prema legendi, to je mesto na kom je iz mora izronila Afrodita, grčka boginja ljubavi i lepote, rođena iz morske pene, i upravo se u Pafosu razvio njen kult. U I veku n.e. grad je posetio i Sveti Pavle (i u hrišćanstvo preobratio rimskog upravitelja Sergija Pavla). Pafos i njegova okolina obiluju arheološkim lokalitetima: hrišćanske katakombe, srednjevekovna tvrđava, Kato Pafos arheološki park…

Trodos je najveći planinski lanac na Kipru, smešten u središnjem delu ostrva. Poznat je po brojnim vizantijskim crkvama i manastirima za koje je ovaj planinski masiv predstavljao savršenu lokaciju kao zaštita od raznih opasnosti koje je sa sobom nosio život na obali i otvorenom moru. Deset crkava u ovom području nalaze se na UNESCO-voj listi.

Hirokitija je praistorijski arehološki lokalitet, u jugoistočnom delu Kipra. Potiče iz VII milenijuma p.n.e. i veoma je dobro očuvan.

Za obilazak pomenutih lokaliteta, ali i ostalih delova ostrva, najbolje rešenje jeste iznajmljivanje automobila (naravno, imajući na umu da se vozi levom stranom :)). Korišćenje lokalnog prevoza može vam oduzeti značajan deo vremena jer često ne postoje direktne linije koje vas vode od jednog do drugog mesta, nego je potrebno da presedate (što znači da ćete vreme utrošiti i čekajući „konekciju“). Ukoliko se ipak odlučite za lokalni prevoz, od pomoći vam može biti internet stranica javnog prevoza (Cyprus By Bus). Kao što ćete videti, cena karte na međumesnim linijama kreće se od 4 do 7 evra u jednom smeru (septembar 2018), zavisno od razdaljine.

Verujemo da o hrani nije potrebno posebno govoriti :). Ukoliko boravite u Larnaki, preporučujemo vam restoran „Alexander“  – vlasnik stana u kom smo bile smeštene preporučio nam je ovaj restoran kao mesto u koje odlaze on i njegova porodica. Hrana je ukusna, porcije velike, a cene i više nego pristupačne (imajući na umu da je ipak reč o popularnoj turističkoj destinaciji) – porcija (velika :)) pilećeg girosa, uz salatu i pomfrit košta oko 8 evra (septembar 2018).

Naš boravak na Kipru predstavljao je završetak putovanja kroz Azerbejdžan i Gruziju i bio je više nalik pravom odmoru tokom letovanja :), bez nekih velikih „poduhvata“ (u vidu obilazaka i istraživanja). Zato smo već na samom početku odlučile da ćemo više vremena provesti na plaži nego u „krstarenju“ po ostrvu (tome je doprinela i činjenica da lokalni prevoz i nije najsrećnije rešenje za takvo što, a iznajmljivanje automobila u tom trenutku nije bilo izvodljivo). Vreme smo posvetile upoznavanju Larnake, kao i jednom kratkom izletu u Nikoziju. Najveći deo vremena bio je posvećen boravku na plaži 🙂 – prijatno nas je iznenadilo toplo i kristalno čisto more i fina peščana gradska plaža. Takođe, i cene su bile prijatno iznenađenje – ili su naša očekivanja bila previsoka (u smislu da smo očekivale priličnu skupoću :)). Dve ležaljke i suncobran koštali su 7,5 evra (septembar 2018) – suncobran vam je zaista neophodan jer na plaži (bar u Larnaki) nema druge hladovine :). Za ljubitelje plaža, sportova na vodi, ali i žurki i noćnog života, idealno mesto je sigurno Aja Napa – no, o njoj ne možemo govoriti iz ličnog iskustva (samo iz „druge ruke“ :); čule smo uglavnom pozitivne komentare).

Da zaključimo – najlepši utisak svakako su ostavili more i plaža. Ne postoji ništa što nas je razočaralo (ako zanemarimo ne baš tako „praktičan“ međugradski prevoz)… Jedino nam je žao što nismo obišle blaga svetske baštine – prilikom sledeće posete, sigurno nećemo zaobići Pafos!