Gibraltar

Ovo je deo našeg putovanja kroz Andaluziju, u okviru naše ture Španija-Gibraltar-Portugal.

Gibraltar je prekomorska teritorija Ujedinjenog Kraljevstva (to znači da vam je, ukoliko posedujete pasoš Republike Srbije, neophodna viza za ulazak). Prostire se na oko 6,7 km² i ima nešto više od 32.000 stanovnika. Grad je smešten u podnožju ogromne stene – upravo po njoj je Gibraltar i dobio ime: u VIII veku, stena je nazvana Jabal-al-Tarik, što u prevodu znači „Tarikovo brdo“, po mavarskom vojskovođi Tariku koji je zauzeo ovo poluostrvo 711. godine i na steni sazidao tvrđavu.

Nakon mavarske vladavine, Gibraltar je pao u španske ruke u drugoj polovini XV veka. Međutim, početkom XVII veka, tokom Rata za špansko nasleđe, Gibraltar biva pripojen Britaniji. Španija je nekoliko puta pokušala da ga vrati pod svoju vlast, ali bezuspešno. Sve do danas, ovo parčence zemlje predstavlja kamen spoticanja u odnosima Španije i Ujedinjenog Kraljevstva.

Zvanični jezik je engleski, ali stanovništvo uglavnom govori i španski. Pored ta dva jezika, govori se i „Spanglish“ ili „Llanito“ – koji predstavlja njihovu kombinaciju :). Zvanična valuta je gibraltarska funta (jednaka je britanskoj funti po vrednosti), a na ulici se ipak vozi desnom stranom :).

Zanimljivo je da, iako smešten na tako malom prostoru, Gibraltar ima svoj aerodrom odakle se uglavnom obavljaju letovi ka Ujedinjenom Kraljevstvu.

Gibraltar je bio naša usputna stanica na putu od Malage do Hereza (Jerez de la Frontera). Iz Malage smo krenule u ranim jutarnjim satima i nakon 2h vožnje stigle do Gibraltara. Da biste ga obišli, nije vam potrebno više od 4-5 sati, laganim tempom. Međutim, posetile smo ga samo nas dve, jer nam nije bila potrebna viza, dok je prijateljica ostala „van granice“ 🙂 – u mestu La Linea (La Línea de la Concepción), koje se nalazi tik uz granicu sa Gibraltarom – odmarajući se na plaži sa pogledom na Gibraltarsku stenu…

Ulazak u Gibraltar predstavlja zaista neobično iskustvo budući da nakon prolaska granice izlazite direktno na aerodromsku pistu :). Kada smo završili sa carinskim formalnostima, morali smo strpljivo sačekati da sleti avion, pa da tek onda nastavimo šetnju ka centru grada… preko piste :).

Kako obići Gibraltar?

Obilazak Gibraltara teško je zamisliti bez obilaska čuvene Stene i zanimljivih lokaliteta na njoj :). To možete uraditi samostalno, na dva načina: u potpunosti pešice (računajte da će vam „otići“ bar 3-4 sata na penjanje i silazak) ili tako što ćete se popeti/spustiti žičarom (cena povratne karte bila je 16 funti), a onda Stenu obilaziti pešice. Međutim, to možete uraditi i zahvaljujući organizovanoj taxi turi :). Mi smo izabrale ovu drugu opciju.

Naime, u cenu od 25 funti po osobi, uračunati su kombi prevoz i sve ulaznice, a taksista vam je istovremeno i vodič (i to odličan, ispostavilo se 🙂 – „taksisti“ su zapravo profesionalni turistički vodiči). Tura traje oko 2h. Polazi se iz centra grada – lako ćete spaziti kako taksisti pored nekoliko kombija čekaju da se formiraju grupe za svaki od njih. Mi smo se priključile grupi od par turista, a ubrzo su stigle i nove pridošlice pa smo u obilazak krenuli već nakon nekoliko minuta. (S obzirom na bilingvalnost Gibraltaraca, možete pretpostaviti da nam se vodič obraćao i na engleskom i na španskom :)).

Obilazak Stene započeli smo odlaskom na mesto odakle se pruža pogled na afrički kontinent, udaljen 21 km odatle (na najužem delu, Gibraltar i Maroko deli svega 13 km vodenog puta), ali i pogled na mesto gde se spajaju Sredozemno more i Atlantski okean. Nažalost, pogled je bio narušen zgradom u procesu izgradnje (pretpostavljamo da je do sada možda „niklo“ i više njih i da je pogled još više narušen)…

Sledeća „stanica“ bila je pećina Svetog Mihajla (St. Michael’s Cave). Kao što se verovalo da je Gibraltarska stena jedan od Herkulovih stubova, tako se verovalo i da je ova pećina zapravo ulaz u Hadov podzemni svet.

Danas je ona veoma popularno turističko odredište – godišnje ima preko milion posetilaca. Unutrašnjost pećine čini niz povezanih „odaja“, prirodno ukrašene stalaktitima i stalagmitima, a veštački ukrašene raznobojnim svetlosnim snopovima (koji se nama nisu dopali – čak su u velikoj meri pokvarili utisak). Najveća „odaja“ je (zbog svojih akustičnih svojstava) pretvorena u prostor za održavanje koncerata i drugih događaja.

Nakon šetnje kroz hodnike i „odaje“ koje je stvorila sama priroda, uz zvuke vode koja kaplje ili sitno žubori (zbog koje morate pažljivo koračati, kako se ne biste okliznuli) i izlaska na svetlost dana :), krenuli smo ka sledećem odredištu – mestu gde su makaki majmuni najbrojniji.

Naime, upravo oni predstavljaju jednu od glavnih atrakcija Gibraltara. Njihova postojbina je severna Afrika, ali su se pre par vekova naselili na ovom tlu. Najverovatnije su „uvezeni“, mada legenda kaže da su iz svog rodnog Maroka došli podzemnim putem, izbivši u Gibraltar kroz pećinu Svetog Mihajla :). Postoji još jedna legenda koja značajno ide u prilog održavanju populacije ovih simpatičnih, ali prilično „nezgodnih“ stvorenja – ona kaže da će Britanci izgubiti vlast nad ovim parčetom zemlje onda kada u Gibraltaru više ne bude bilo ni jednog jedinog makaki majmuna.

Kada kažemo „nezgodni“, mislimo na činjenicu da umeju biti prilično opasni – oni su prvenstveno divlje životinje i stoga je neophodno biti veoma pažljiv u njihovoj blizini. Pre svega, nije preporučljivo prilaziti im, dirati ih i hraniti ih. Vrlo lako mogu postati nasilni i naneti ozbiljne povrede (ugrize) onome ko se usudi da remeti njihov mir. Pored toga, oni su izuzetno spretni lopovi :). Ukoliko ne obratite pažnju, može se vrlo lako desiti da ostanete bez ličnih stvari (naročito telefona i fotoaparata) – kako nam je vodič objasnio, jedna od njihovih glavnih „zanimacija“ je da nepažljivim turistima ukradu telefon, a potom odskakuću do najbliže „ivice“ i bace telefon sa Stene…

Tura se završavala obilaskom Mavarskog zamka (Moorish Castle). Ovaj srednjovekovni kompleks sačinjen je od različitih utvrđenja, zgrada, zidina… Najistaknutiji deo zamka je Kula počasti (Tower of Homage). Ne zna se tačno kada je gradnja zamka počela, ali je verovatno svoj današnji izgled dobio u XIV veku. Ono što se zasigurno zna jeste da se današnji kompleks nalazi na mestu gde je podignuto prvo mavarsko utvđenje na evropskom tlu.

Po završetku ture, taksista nas je ostavio u samom centru grada pa smo obilazak nastavile pešice…

Kazamat trg (Casemates Square) star je koliko i sam grad budući da datira iz mavarskog perioda – tačnije, iz XII veka, kada su upravo na tom mestu postavljeni temelji današnjem gradu, i to na mestu gde se nalazila plaža. Ovaj deo grada služio je Arapima, a potom i Špancima, kao mesto gde su lako mogli usidriti svoje galije. Nakon Velike opsade Gibraltara (1779-1783) – koja predstavlja pokušaj Španije i Francuske da preuzmu  Gibraltar od Velike Britanije – Britanci su porušili veliki broj oštećenih građevina na ovom mestu i napravili veliki, otvoreni prostor koji je bio korišćen za vojne parade, ali i javna pogubljenja (uglavnom vešanjem); poslednje javno pogubljenje izvršeno je 1864. godine. Tokom 90-ih godina prošlog veka, na tom mestu se nalazio parking. Danas je ovaj trg centar društvenog života u Gibraltaru – živo i živopisno mesto, prepuno kafića, barova, restorana, stecište kako meštana, tako i brojnih turista.

Glavna ulica (Main Street) je žila kucavica grada. Proteže se od Kazamat trga, dužinom od 1 km. Predstavlja pešačku zonu, a njoj se nalazi na stotine prodavnica i to sa „duty free“ robom :). Tu možete naći zaista raznolike proizvode – suvenire, odeću, nakit, a izuzetno je bogata ponuda duvana i alkoholnih pića. Pojedine prodavnice prihvataju evre kao sredstvo plaćanja, ali budite pažljivi – svaki prodavac će vam dati neki svoj kurs… Ipak, nemojte dozvoliti da vašu pažnju zaokupe samo prodavnice – u ovoj ulici možete uživati u pogledu na raznorodnu i bogatu arihitekturu, na zgrade koje plene svojom lepotom usled kombinacije raznovrsnih stilova, pod mavarskim, španskim, britanskim (ali i nekim drugim) uticajima.

Ako imate više vremena…

…možete obići još neke od znamenitosti Gibraltara.

Europa Point, na Gibraltarskoj steni, predstavlja najjužniju tačku Gibraltara. Najpopularnija znamenitost je svetionik koji je na tom mestu izgrađen u prvoj polovini XIX veka i koji je i dan-danas u funkciji (automatizovan je sredinom 90-ih godina prošlog veka).

Tuneli Velike opsade takođe se nalaze na Steni. Ovaj lavirint iskopali su Britanci oko 1780. godine, kao odbrambeni mehanizam od ujedinjenog pokušaja Španije i Francuske da osvoje Gibraltar. Danas su tuneli delimično otvoreni za posetioce.

No, to nisu jedini tuneli na Gibraltaru 🙂 – splet tunela izgrađen je i za vreme II svetskog rata, takođe na Steni, oformivši „tvrđavu u tvrđavi“.

Nakon jutra i ranog popodneva provedenog na ovom interesantnom mestu, bilo je vreme za polazak – do večeri je trebalo da stignemo u Herez de la Frontera (Jerez de la Frontera), a pre toga smo u planu imale i odlazak na plaže u Tarifi i Zahari (Zahara de los Atunes).

(Pri izlasku iz Gibraltara, nismo morale čekati da avion sleti ili poleti :))

Više detalja o našem putovanju kroz Andaluziju možete saznati iz naših tekstova o Sevilji, Kordobi, Malagi, Rondi i Tarifi. Tekstovi o preostalim destinacijama s ovog putovanja stižu uskoro 🙂