Bolonja

Kažu da pojedini nadimci mnogo toga govore o onima na koje se odnose; u tom slučaju, o Bolonji možete saznati skoro sve samo na osnovu njenih nadimaka, a ima ih bar četiri 😊. Zovu je učenom (la dotta), jer je dom najstarijem univerzitetu u Evropi, koji je osnovan pre više od hiljadu godina. Takođe je zovu i debelom ili masnom (la grassa), zbog njene kuhinje bogate mesom, jajima, sirom, testeninom… Nadimak tornjevita (la turrita) duguje mnogim srednjevekovnim tornjevima koji i danas krase grad. Zovu je i crvena (la rossa), ali iz nekoliko razloga – izvorno, ovaj nadimak dobila je zbog boje krovova (koji se najlepše vide sa tornja Azineli), ali se taj nadimak takođe odnosi i na njenu istorijsku povezanost sa političkom levicom.

Na mestu današnje Bolonje, tragovi ljudskih naseobina sežu daleko u praistoriju, ali prvi poznati stanovnici bili su Etrurci, u VII i VI veku p.n.e., koji su gradu dali ime Felsina. Potom se doseljavaju Gali, a u II veku p.n.e. grad prelazi u ruke Rimljana koji mu daju ime Bononia. Grad se razvijao pored čuvenog rimskog puta Via Emilija, završenog u II veku p.n.e., a koji se protezao od današnjeg Riminija na jadranskoj obali, do današnje Pjaćence na reci Po. Via Emilija i dan-danas prolazi kroz grad, ali pod različitim imenima: to su ulice Strada Maggiore, Via Rizzoli, Via Ugo Bassi, Via San Felice.

Danas je Bolonja prestonica Emilije-Romanje, regije na severu zemlje, koja spada u jednu od najbogatijih i najrazvijenijih, ne samo u Italiji, nego i u celoj Evropi. Grad ima oko 400 hiljada stanovnika, od kojih četvrtinu čine studenti.

Naš utisak o Bolonji…

…bio je mešavina pozitivnog i negativnog. Grad je ostavio pozitivan utisak svojim istorijskim i kulturnim bogatstvom, izvrsnom kuhinjom, živošću svojih ulica čak i u večernjim satima… No, ono što nas je neprijatno iznenadilo bila je zapuštenost grada – Bolonju smo zamišljale kao prefinjenu lepoticu koja odiše otmenošću i čije je raskošno lice istorije umiveno za radoznale oči posetilaca. Stvarnost je bila drugačija – prljave ulice, zapuštene i oronule fasade načičkanih zgrada iz brojnih epoha… Neki su ga opisali kao jedan od najnefotogeničnijih gradova – sa time se u potpunosti možemo složiti.

Ipak, to ne znači da Bolonja nije bila vredna posete. Daleko od toga…  Iako je pretrpela velika razaranja u Drugom svetskom ratu, Bolonja je ipak sačuvala istorijsko srce grada. Isprepleteni nizovi značajnih srednjevekovnih građevina, tornjeva i gradskih kapija, ali i bogatog nasleđa iz doba renesanse i baroka, čine drugi po veličini očuvani istorijski centar grada u Evropi.

Šta videti u Bolonji? Krenimo od trgova

Srce srednjevekovne četvrti Bolonje čine dva trga – Glavni (Piazza Maggiore) i Neptunov (Piazza del Nettuno), kao na tacni pružajući pogled na brojne istorijske i kulturne znamenitosti. Navešćemo samo neke od njih:

• Bazilika Svetog Petronija (San Petronio Basilica) raskošno se nadvija nad Glavnim trgom – njena gradnja počela je krajem XIV veka, a posvećena je biskupu iz V veka koji je postao svetac zaštitnik grada.
• Licem u lice sa bazilikom, na trgu se uzdiže Palazzo del Podestà – zgrada iz XIII veka koja je služila kao sedište čelnicima grada, a u njoj su bile smeštene i policijske i pravosudne službe.
• Na trgu se nalazi i Gradska većnica (Palazzo d’Accursio ili Palazzo Comunale), sagrađena u XIV veku, a danas je (kao muzej) dom brojnim umetničkim delima i javnoj biblioteci (Salaborsa).
• Tu je i bivši bankarski centar (Palazzo dei Banchi), renesansna zgrada iz XVI veka koja je danas poslovno-stambeni prostor.
• Glavno obeležje Neptunovog trga je Neptunova fontana, podignuta 1566. godine po nacrtu flamanskog vajara Đovanija da Bolonje ili Đambolonje. Ispod veličanstvene Neptunove figure, nalaze se četiri heruvima koji drže delfine – alegorijski prikaz velikih reka iz tada poznatih krajeva sveta: Gang, Nil, Amazon i Dunav. Zanimljivo je da je Neptunov trozubac poslužio kao inspiracija za Maseratijev logotip.
• U neposrednoj blizi fontane, a naslonjena na Palazzo del Podestà, nalazi se Palazzo Re Enzo, izgrađena sredinom XIII veka, a danas je mesto održavanja kulturnih događaja. Ime nosi po Encu od Sardinije, vanbračnom sinu Fridriha II (cara Svetog rimskog carstva), koji je ovde bio zatočen.

Produžimo ka tornjevima…

U neposrednoj blizini pomenutih znamenitosti, nalaze se dva tornja, Azineli (Torre degli Asinelli) i Garizenda (Torre Garisende), simboli grada, najpoznatiji od dvadesetak tornjeva Bolonje koji su preživeli istoriju dugu skoro 800 godina (u XII I XIII veku sagrađeno je skoro 200 tornjeva).

Toranj Azineli je visok 97 metara i tokom vekova je služio kao stražarnica, zatvor, pa čak i kao laboratorija za eksperimente iz fizike. Danas je to turistička atrakcija – posetioci mogu da se popnu uz 498 stepenika do vrha tornja i da uživaju u prekrasnom pogledu na Bolonju i okolinu.

Ulaznicu za toranj (po ceni od 5 evra) možete kupiti u turističkom informativnom centru na Velikom trgu. Ulaznica važi samo za određeni termin i preporučujemo da je kupite koji dan pre planirane posete jer su termini uglavnom rasprodati danima unapred  (ovde možete naći više detalja). Ukoliko niste u najboljoj fizičkoj formi, savetujemo vam da – u odabranom terminu – stanete na kraj reda i u toranj uđete među poslednjima jer ćete tako moći da se penjete lagano, svojim tempom. Ne postoji lift, tako da morate peške i da se popnete i da siđete. Stepenište nije previše strmo i ima nekoliko odmorišta pa, ukoliko se umorite, možete na miru povratiti snagu za nastavak penjanja. Međutim, taj napor će biti višestruko nagrađen jer će vas na vrhu tornja sačekati veličanstven pogled na Bolonju 😊

Toranj Garizenda je niži (visina mu je oko 50 m) i više je nakrivljen – danas taj nagib iznosi oko 3 metra, zbog čega je zatvoren za posetioce.

Zakoračimo u studentski život…

Univerzitetska četvrt u Bolonji je jedno od najživopisnijih mesta u gradu. Istorija univerziteta u Bolonji seže skoro 1.000 godina unazad, što ga čini jednim od najstarijih na svetu. Ovde su učili slavni studenti poput Dantea Aligijerija i Nikole Kopernika…

Zanimljivo je da se univerzitetska četvrt sastoji od nekoliko manjih četvrti, svaka sa svojim jedinstvenim karakterom. Recimo,  Via Zamboni je poznata kao centar noćnog života studenata, dok je Via Saragozza raj za knjigoljupce, zbog svojih prodavnica polovnih knjiga i antikvarnica.

Predlažemo vam da se izgubite u ovom spletu ulica i kaldrme, starih zgrada i novih kafića, modernog i srednjevekovnog duha, zabave i učenja, da lutate bez nekog plana i cilja, zarad samog lutanja po ovom živopisnom kvartu.

Nastavimo šetnju…

Znamenitost Bolonje svakako jesu njene arkade koje dostižu dužinu od preko 38 kilometara u istorijskom srcu grada. Arkade predstavljaju važno istorijsko i arhitektonsko nasleđe Bolonje i od 2021. godine nalaze se na listi Uneskove svetske baštine. Najduža arkada na svetu nalazi se upravo u Bolonji – nosi ime Svetog Luke, duga je skoro 4 kilometra i proteže se od gradske kapije Saragosa do Bogorodičinog svetilišta (Santuario della Beata Vergine di San Luca). Sagrađena je između XVII i XVIII veka kako bi se vernici i relikvije zaštitili od lošeg vremena na putu ka crkvi.

Jedna od zanimljivih šetnji Bolonjom jeste obilazak gradskih kapija. Srednjevekovne zidine, podignute u XIII veku, imale su ukupno 12 kapija, po jednu za svaki od drevnih puteva koji su vodili u grad. Zubu vremena i istorije, a naročito razaranjima u Drugom svetskom ratu, odolelo je čak 10 kapija. Ako poželite da ih obiđete, a veeeeeeeeliki ste ljubitelj pešačenja 😊, to možete da to učinite šetnjom po “prstenu” (gde su se nekada nalazile gradske zidine) čija je ukupna dužina skoro 8 kilometara.

U Bolonji se nalazi i “Mala Venecija” (La piccola Venezia) – skrivena mreža kanala koji su još u srednjem veku služili za transport robe. Danas je većina prekrivena asfaltom, ali još uvek postoji komadić te bajkovite istorije i u njega možete virnuti s “prozora” u Via Piella. Lako ćete zapaziti dugačak red turista koji čekaju da naprave fotografije za Instagram baš sa tog mesta, ali isto tako lep pogled možete imati i sa druge strane ulice, odmah preko puta (verovali ili ne, tu nije bilo gužve 😊).

Ako poželite da predahnete…

…tu je veliki izbor kafića i restorana. Čim su u Italiji, ljubitelji kafe ne moraju da brinu – šoljicu espresa izuzetnog kvaliteta mogu popiti svuda. No, ni gurmani nemaju razloga za brigu jer ipak govorimo o “debeloj Bolonji” 😊

Kuhinja Bolonje će vas sigurno ostaviti bez daha – i figurativno i bukvalno, jer ćete punog stomaka zaista teško doći do daha 😊 “Ragu bolognese“, ili jednostavno “bolonjez”, kraljica je svih umaka i servira se s domaćom tagliatelle testeninom (a ne špagetama), uglavnom ručno pravljenom. Bolonja je poznata i po maloj punjenoj testenini “tortellini“. Mesoljupci nikako neće moći da zaobiđu “mortadellu“, bogatu i slasnu kobasicu koja je glavni sastojak sendviča i koristi se u mnogim tradicionalnim receptima u Bolonji. Tu su još  i “crescentine“, slične palačinkama koje se peku na roštilju i serviraju s različitim punjenjima poput sira i pršute.

Da li je ostalo imalo mesta za slatkiše? 😊 Ili ćete napraviti pauzu u vidu dugačke šetnje pa se onda poslužiti tradicionalnim bolonjskim kolačićima, kao što su Amaretti (hrskavi kolačići od badema) ili Torta di Riso (kremasti kolač/pita od pirinča)? Nemojte propustiti ni Torta di Mascarpone – poslastičarsko savršenstvo u obliku kolača s mekanim mascarpone kremom i prefinjenim notama kafe.

Naravno, na umu morate imati vreme za ručak ili večeru 😊 – naime, u velikoj većini restorana (ako ne svim) možete poručiti ručak između 13h i 15.30. Posle toga, kuhinje se zatvaraju i hranu možete poručiti tek u vreme večere, a to je uglavnom od 19.30 ili 20h.

Naša preporuka za kafiće i restorane

Mesto zanimljivog enterijera, sa izuzetno ljubaznim osobljem, nalazi se na adresi  9/B. Nosi naziv “Gla S.r.l” i nudi širok izbor sendviča, slanog i slatkog peciva i kolača. Macchiato možete popiti po ceni od 1,2 evra (cene iz februara 2023), a sendviče možete naći već po ceni od 2,5 evra.

Ukoliko želite da napravite pauzu od obilaska butika i brojnih prodavnica u centru grada, to možete učiniti u kafe-poslastičarnici “Impero”, u Via dell’Indipendenza 39a. Ljubitelji slatkiša će moći da uživaju u širokom izboru veoma ukusnih i lepo dekorisanih poslastica. Cene su nešto više nego u ostalim lokalima (cappuccino 1,7 evra, espresso 1,3 evra, kolači su 5 evra, a tart s jabukama 3,5 evra – cene iz februara 2023).

Kafić “Doppio Civico” udaljen je od centra grada (Via Vittorio Veneto 13a), ali je nama bio savršen izbor u ranim jutarnjima satima po dolasku u Bolonju budući da je otvoren od 7h i nalazi se nedaleko od hotela u kom smo odsele. Malo, ali veoma prijatno mesto. Cena cappuccina je 1,5 evra, espressa 1,2 evra, a praznog kroasana 1,3 evra (cene iz februara 2023).

Posle napornog penjanja do vrha tornja Azineli (ali i potonjeg silaska 😊), predlažemo vam da odete do “Ca’pelletti”, simpatično mesto u neposrednoj blizini, u Via Zamboni 4a. Bilo da želite samo kafu, neku laganu užinu ili pravi obrok, ovo mesto je odličan izbor. Mi smo odabrale kafu i užinu 😊 (cappuccino 1,5 evra, macchiato 1,2 evra, sendvič 2,8 evra – cene iz februara 2023).

U samom centru grada, možete probati lazanju bolonjeze, ali i kupiti domaću, ručno rađenu testeninu,  u restoranu “Sfoglia Rina”, u Via Castiglione 5/B.  Mi smo se odlučile za pomenutu lazanju (12 evra) I “tigelle ristorante piatto”, odnosno tanjir sa različitim vrstama sira i pršute (12 evra). Neka vas ne obeshrabri ako odmah po ulasku vidite zauzete stolove – restoran je mnogo veći nego što izgleda na prvi pogled pa ćete vrlo verovatno naći slobodno mesto u nekom od njegovih skrivenih kutaka.

I za kraj…

…preporuka da obiđete Bolonju, ne samo zbog njenog istorijskog i kulturnog bogatstva, nego i zato što je odlična “baza” za obilazak nekih drugih gradova koji su neizostavne destinacije svakog velikog ljubitelja putovanja 🙂