Stokholm

Stokholm – ime koje dočarava suštinu samog grada… Stock znači trupac ili drvo, a holm malo ostrvo, i već u samom nazivu možete osetiti vezu grada sa njegovom vodom, šumom i ostrvima. Grad je smešten na jugoistoku Švedske, na obali Baltičkog mora, gde se jezero Melaren (Mälaren) susreće sa morem, i izgrađen je na četrnaest ostrva povezanih mostovima koji deluju poput tankih niti tkanja. Sa oko milion stanovnika u samom centru i više od dva miliona u širem regionu, Stokholm je moderna metropola.

Već u 13. veku Stokholm je imao strateški značaj – mesto za trgovinu i kontrolu puteva, a tradicionalno se osnivačem smatra Birger Jarl. Prvi put je pominjan 1252. godine, i od tada počinje njegovo ubrzano uzdizanje: trgovački centar, administrativno središte, grad koji će postati važno srce Švedske.

Kroz vekove, Stokholm je preživeo drame i preokrete. Tre Kronor („Tri krune“) bio je kraljevski dvorac i utvrđenje u srcu Stokholma, na mestu gde se danas nalazi Kraljevska palata (Kungliga slottet). Sagrađen je u 13. veku kako bi predstavljao štit na ulazu iz jezera Melaren u Baltičko more. Dvorac je uništen u velikom požaru 1697. godine, što je pokrenulo obnovu i transformaciju gradskog centra. Ovaj događaj označio je kraj jedne epohe i početak modernog urbanog Stokholma.

Grad je takođe bio u uskoj trgovinskoj vezi sa gradovima Hanzeatske lige (savez severnonemačkih trgovačkih gradova koji je dominirao trgovinom u Baltiku u srednjem veku), što je doprinelo njegovom ekonomskom razvoju i međunarodnoj važnosti. Istorijski događaji oblikovali su njegovu jedinstvenu arhitekturu i urbani duh, koji i danas odiše spojem tradicije i moderne.

Dok šetate kroz Stokholm, neizostavno ćete opaziti slojevitu istoriju koja se probija koz pažljivo tkan urbani mozaik. Gamla Stan, ili „Stari grad“, srce Stokholma, prostire se na jednom od centralnih ostrva i predstavlja jezgro iz 13. veka sa kaldrmisanim uličicama, šarenim fasadama i malim trgovinama koje kriju priče stotina godina. Sa ostrvima koja su povezana mostovima, grad se širi ka modernim kvartovima, dok svaki most, kanal i park odišu osećajem prisnosti i prostranosti.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka…

…našeg obilaska Stokholma bio je Skansen — najstariji „open-air“ muzej na svetu, smešten na ostrvu Jurgorden (Djurgården). Osnovao ga je Artur Hazelius 1891. godine s ciljem da sačuva tradiciju i stare seoske zanate iz različitih krajeva Švedske.

Prošetale smo se kroz istorijska skandinavska sela: preko 150 autentičnih kuća prenetih iz cele Švedske, zanatlije u tradicionalnim nošnjama i radionice – od staklarskih do pekarskih. U delu muzeja nalazi se i zoo vrt sa nordijskim životinjama gde možete videti veličanstvenog losa, jelene, polarne lisice, vidre, sove… Našu pažnju je privukao energični vulverin – to je mala, ali snažna životinja iz porodice kuna, poznata po oštrim kandžama i brzini, u našem jeziku poznata i kao „žderavac“. Glavni izvor hrane su joj irvasi, a zanimljivo je da ne lovi samo kada je gladna, već lovi više nego što joj je potrebno, kako bi pravila zalihe.

Skansen nije samo muzej, već i živa scena švedske tradicije. Tokom godine se u muzeju održavaju brojni festivali, a najpoznatiji je Midsommar – proslava letnjeg solisticija. Tada se na Skansenu podiže midsommarstång (ukrašeni stub okićen cvećem i lišćem), oko kojeg se igraju narodni plesovi, pevaju tradicionalne pesme i demonstriraju zanatske veštine. Posetioci mogu da osete pravu atmosferu švedskog praznika i uživaju u muzici, plesu i folkloru, što dodatno oživljava muzejsku postavku.

Pored obilaska muzejske postavke, svakako ćete uživati i u pogledu sa brda (na kom se muzej nalazi) prema Stokholmu – prizor je predivan jer se grad prostire ispred vas, u svoj svojoj raskoši…

Drugi važan kutak koji smo posetile…

…je Nacionalna biblioteka Švedske (Kungliga biblioteket). To nije samo mesto gde se čuvaju knjige: biblioteka je institucija sa misijom očuvanja publikacija, kulturne baštine i demokratije. Njena kolekcija seže vekovima unazad, a zahvaljujući zakonu o duplikaciji izdanja (legal deposit), biblioteka prikuplja sve što je objavljeno u Švedskoj – od knjiga i novina do digitalnih izdanja.

Istorija biblioteke je bogata i slojevita. Njeni koreni vode do kraljevskih skriptorijuma, ali biblioteka je preživela i teške trenutke – tokom velikog požara u dvorcu Tre Kronor 1697. godine izgubljeno je mnogo rukopisa. Sama zgrada u kojoj se biblioteka danas nalazi podignuta je krajem 19. veka, a kasnije je proširivana i modernizovana, tako da danas kombinuje istorijski duh sa savremenim funkcionalnostima.

Kada kročite u ovu velelepnu građevinu, oseća se spokoj i težina vekova znanja, ali i energija mesta koje simbolizuje zajedničko kulturno nasleđe Švedske. To je prostor u kojem tišina nije samo odsustvo buke, već čin poštovanja prema knjigama, istoriji i ideji da znanje pripada svima.

Šetnje nikad dosta!

Naravno, nismo propustile šetnju po Gamla Stanu — starom gradu Stokholma i istorijskom srcu grada, gde skoro svaki kamen priča priču o prošlosti. Njegove uske kaldrmisane ulice, šarene fasade i istorijske građevine stvaraju osećaj kao da ste se vratili kroz vreme, nekoliko vekova unazad.

Posetile smo Stortorget, glavni trg Gamla Stana, koji je bio središte života grada kroz vekove. Tu se nekada održavala pijaca, a istorijski zapisi beleže i događaj iz 1520. godine, poznat kao „Stokholmska krvava nedelja“ (masovno pogubljenje švedskog plemstva, po naređenju kralja Kristijana II). Danas, međutim, trg odiše potpuno drugačijom atmosferom — šarenim fasadama, kafićima, galerijama i malim prodavnicama, stvarajući savršen kontrast između istorije i savremenog života.

Tokom šetnje, naići ćete na brojne značajne građevine: Kraljevsku palatu, monumentalnu rezidenciju švedskih monarha, Svetog Nikolaja crkvu (Storkyrkan) sa njenim impresivnim drvenim skulpturama, i naravno, usku i fascinantnu Mårten Trotzigs Gränd, najužu ulicu u Stokholmu široku svega 90 cm. Šetnja njom je gotovo ritual: zidovi vas „priljubljuju“ dok prolazite, a na kraju izlazite u još jednu živopisnu ulicu Gamla Stana, osetivši gotovo tajanstvenu atmosferu starog grada.

Gamla Stan je mesto gde istorija i svakodnevni život idu ruku pod ruku: kaldrmisane ulice vode do trgovina, kafana i malih prodavnica, a svaki kutak nosi priču o prošlim vremenima, kraljevima i običnim ljudima koji su oblikovali duh Stokholma.

Šetnja Nybroplanom i dugom, elegantnom ulicom Strandvägen je pravo uživanje za svakog posetioca Stokholma. Nybroplan, prometan trg i saobraćajno čvorište, odiše kulturnim i urbanim duhom, sa kafićima i galerijama koje mame da zastanete i posmatrate prolaznike.

Na ovom trgu se nalazi i Dramaten, Kraljevsko pozorište, gde nas je dočekala posebno zanimljiva i dirljiva atrakcija — statua glumice Margarete Krok, jedinstvena po tome što je stalno zagrejana na 37°C. Glumica je za života odbijala ideju da joj se napravi spomenik jer je smatrala da su statue „hladne i neprivlačne“. Nakon njene smrti, umetnički tim osmislio je grejne zavojnice unutar statue kako bi zadržala „živost“ i osećaj topline, dajući posetiocima doživljaj bliskosti i prisustva same Margarete. Bronza je polirana na mestima koja posetioci često dodiruju, što dodatno pojačava osećaj interakcije sa statuom.

Strandvägen, koja se proteže od Nybroplana uz vodeni kanal, nudi predivan pogled na zaliv i brodove koji prolaze, dok luksuzne stambene zgrade i ambijent duž ulice odišu elegancijom kraja 19. i početka 20. veka. Šetnja ovom avenijom daje osećaj prostranosti i prestiža, dok zelene površine i voda stvaraju harmoniju urbanog i prirodnog pejzaža.

Vi još možete posetiti i…

…mnoštvo drugih mesta koja su vredna pažnje i mogu da upotpune vaš doživljaj Stokholma:

• Moderna Museet: Muzej moderne i savremene umetnosti smešten na ostrvu Skeppsholmen. Kolekcija obuhvata dela Picassa, Dalija i nordijskih umetnika.
• Vasa muzej: Prikazuje jedinstveni brod Vasa iz 17. veka, koji je potonuo na svom prvom putovanju 1628. godine i kasnije je izvađen i očuvan. Muzej se nalazi na ostrvu Jurgarden (Djurgården) i pruža impresivan uvid u švedsku pomorsku istoriju.

• Kraljevska palata (Kungliga Slottet): Zvanična rezidencija švedskog kralja u centru Stokholma, sa preko 600 soba i bogatim muzejskim postavkama, uključujući Riznicu i Muzej Tre Kronor.
• Drottningholm palata: Rezidencija kraljevske porodice, udaljena nekoliko kilometara od centra, deo UNESCO svetske baštine, sa prekrasnim vrtovima i pozorištem iz 18. veka.
• Ostrvo Södermalm: Boemski i kreativni kvart, poznat po modernim buticima, kafićima i opuštenoj atmosferi. Idealno za šetnju i uživanje u pogledu na Gamla Stan i kanale.
• Monteliusvägen: Prelep vidikovac sa panoramskim pogledom na Gamla Stan i reku koja vodi ka jezeru Melaren. Poseban doživljaj pri šetnji u zoru ili predveče.
• Fotografiska: Muzej fotografije sa inovativnim izložbama i kafićem koji nudi pogled na grad.
• ABBA The Museum: Interaktivni muzej posvećen slavnoj švedskoj grupi, sa multimedijalnim eksponatima i iskustvima iz sveta muzike.
• Nobel muzej: Prikazuje istoriju Nobelove nagrade, laureate i Alfreda Nobela. Nalazi se u Börshuset na Stortorgetu, Gamla Stan.

A kad se umorite od istraživanja…

…vreme je da se nešto pojede i/ili popije 😊.

Ne možete biti u Stokholmu, a da ne uronite u fika — švedski ritual pauze za kafu, koji je mnogo više od običnog ispijanja napitka. Fika je trenutak usporavanja, uživanja u razgovoru i malim slatkim zadovoljstvima. Obično uključuje kanelbulle (cimet rolnica), ali i druge pecive poput cardamombulle (rolnice sa kardamomom) ili chokladbulle (čokoladne rolne), i uvek ide uz dobru šoljicu kafe. Šveđani često praktikuju fiku dva puta dnevno — ujutru i posle posla — i to je prava mala ceremonija druženja.

Švedska kuhinja je raznovrsna i ide mnogo dalje od rituala uz kafu: od tradicionalnih prženih krofnica i smörgåsbord buffeta (švedski stol sa više jela) do raznovrsnog izbora riba i mesa. Na smörgåsbordu često ćete naći sillu (haringu) u mariniranim i dimljenim varijantama, dimljeni losos ili druge lokalne ribe, hladne salate, i naravno köttbullar — švedske mesne kuglice koje su poznate širom sveta. Za one koji žele nešto slatko posle obroka, neizostavna je i prinsesstårta — torta sa šlagom, voćem i karakterističnim zelenim slojem marcipana.

Ono što je nama zapalo za oko bio je princip samousluživanja u mnogim kafićima i manjim restoranima: na posebnom stolu ili odeljku možete pronaći pribor za jelo, vodu i čaše, začine, a ponekad i filter kafu ili dvopeke. Ako pomislite da su zaboravili da vam donesu šećer ili kašičicu uz kafu, samo pogledajte oko sebe i videćete gde treba da odete da biste nabavili ono što vam nedostaje 😊

Za mnoge restorane, naročito fine dining i popularne večernje lokacije, preporučuje se rezervacija. Ako dolazite spontano, ponekad ćete se osloniti na sreću — baš kao mi 😊

Što se bakšiša tiče, u većini restorana on nije obavezan, a mnogi ga već uključuju u cenu. Naravno, ako želite da nagradite izuzetnu uslugu, dovoljno je ostaviti 5–10% od iznosa računa. U kafićima i brzim restoranima bakšiš se retko daje.

U produžetku dajemo osvrt na neke od mesta koje smo posetile (imajte na umu da su cene iz oktobra 2025):

• Café Blåbär: neugledni, ali simpatični kafe u Fleminggatan 53. Izuzetno povoljan u poređenju sa većinom drugih mesta: latte 39 SEK (oko 3,4 evra), cappuccino 34 SEK (oko 3,1 evro), sendvič 58 SEK (oko 5,3 evra), čokoladni mafin 29 SEK (oko 2,6 evra).
• Lanac pekara Fabrique: mi smo posetile onu koja se nalazi u Klarabergsgatan 60. Veliki izbor različitih peciva i opcija za doručak, uz odličnu kafu. Naša kombinacija od dva sendviča i dve kafe koštala je 194 SEK (oko 17,6 evra).
• Posle posete Skansenu ili bilo kom drugom muzeju na ostrvu Djurgården, toplo preporučujemo da posetite šarmantni Skroten Café & Skeppshandel, u Beckholmsvägen 14. Prostor je veoma zanimljiv – rustičan, sa brodskom atmosferom, ukrašen užadima, lanternama i drvenim dekorom. Cappuccino je 45 SEK (oko 4,1 evro), macchiato 36 SEK (oko 3,3 evra), a slatko pecivo 45 SEK (oko 4,1 evro).
• Café Valvet u Gamla Stanu, u Vasterlanggata 19, je mesto koje će vas vrlo verovatno privući čim ga ugledate. Ako vam se učini da nema mesta, slobodno uđite jer postoji i donji nivo. Tu smo isprobale izvrsnu „gulaš supu“ 😊 po ceni od 179 SEK (oko 16,3 evra). To jelo svakako možete naći jeftinije na drugim mestima, ali je nas privukao ambijent ovog 😊.
• Vrlo rado preporučujemo i Vete-Katten poslastičarnicu/restoran u Kungsgatan 55, koja posluje još od 1928. godine. Nas je oduševio izbor torti i kolača, ali u ponudi imaju i slane obroke.

Naš utisak o Stokholmu…

…može se sažeti u naziv koji mu često daju: Venecija severa 😊 Naš savet je da ne jurite sve znamenitosti u jednom dahu. Dozvolite sebi da usporite, da sednete na klupu u parku ili s pogledom na vodu, da uživate u fika ritualu i prepustite se miru i ritmu grada, upijajući njegove mirise, zvuke i svetlost.